Ozbiljna zdravstvena kriza, koja je zahvatila čitav svet, a koja i dalje traje, u mnogome je izmenila kako navike i ponašanje potrošača, tako i organizaciju i poslovanje kompanija. Elektronska trgovina u Srbiji beleži svoje istorijske rezultate, a u većini zemalja sveta i najbolje rezultate ikada.

Internet trgovci se potajno nadaju da će pomenute navike kupcima ostati, kao i da će se način razmišljanja kupaca u vezi elektronske trgovine u Srbiji trajno promeniti.

Da li ćemo prepustiti kupcima da o tome odluče ili ćemo nešto uraditi u vezi toga?

Širi pogled, šira slika

Ukoliko posmatrate podatke koji slede izolovano, pojedinačno po godinama, a pri tome ne sagledavši širu sliku, možete dobiti pogrešne pretpostavke i doneti pogrešne zaključke. Dodatno, smatram da je prezentovanje statistika vezanih za internet trgovinu, u najmanju ruku, nezahvalno, jer nije moguće obuhvatiti podatke o svim transakcijama, koje nisu registrovane elektronskim putem.

Na primer, promet koji je ostvaren prilikom plaćanja pouzećem (što je i dalje velika većina transakcija kreiranih putem interneta) ne ulazi u ovaj izveštaj.

U izveštaju koji možete da vidite u nastavku, izvučeni su isključivo rezultati za internet plaćanja karticama u periodu od 2013. do 2020. godine.

Godina u kojoj je ”pandemija unapredila elektronsku trgovinu”

Prema podacima Narodne banke Srbije, broj dinarskih transakcija plaćenih karticom putem interneta se duplirao 2020. u poređenju sa 2019. godinom.

Elektronska trgovina u Srbiji, u delu gde je roba plaćena platnim karticama putem interneta u dinarskoj valuti, prošle 2020. godine u odnosu na 2019. zabeležila je rast preko 100%. (Slika 1.)

(Slika 1.) Izvor: Narodna banka Srbije

Ukoliko poredimo 2019. i 2020. godinu, broj dinarskih transakcija plaćanja karticom putem interneta se duplirao, a preciznije, povećan je za 103,55% (Slika 1.), a rast vrednosti transakcija iznosio je 81,27% (Slika 2.).

(Slika 2.) Izvor: Narodna banka Srbije

Što se tiče ostalih valuta, rast broja transakcija u 2020. godini je zabeležen u EUR (+9,79%), zatim u USD (+23,58%), i u GBP (+21,18%), dok samo CHF beleži blagi pad (-8,09%).

Broj realizovanih transakcija putem interneta, plaćenih karticama, je prvi put prešao 20 miliona (Slika 3.).

(Slika 3.) Izvor: Narodna banka Srbije

Iako je prosečna vrednost po transakciji u padu, što ćete videti u izveštaju niže, usled značajnog povećanja broja  transakcija putem interneta, ukupna vrednost realizovanih transakcija, plaćenih karticom putem interneta u odnosu na 2019. godinu ima skok od 33,37% (Slika 4.).

(Slika 4.) Izvor: Narodna banka Srbije

 

Prosečna vrednost porudžbine

Pored navedenih informacija, primećuje se da prosečna vrednost porudžbine opada poslednjih godina posmatranog perioda. Prosečna vrednost transakcije napravljene putem interneta u valuti dinar u toku 2020. godine iznosi 2.271,85 dinara (Slika 5.), dok u valuti evro iznosi 36,63 EUR (Slika 6.).

(Slika 5.) Izvor: Narodna banka Srbije

Pad prosečne vrednosti je očekivan pogotovo usled činjenice da smo u ovoj godini dobili veliki broj novih kupaca na internetu, a u praksi se pokazalo da novi kupci svoje prve kupovine obavljaju u manjim iznosima.

Povećanje prosečne vrednosti porudžbine je jedan od mnogih ciljeva svakog (online) trgovca.

(Slika 6.) Izvor: Narodna banka Srbije

 

Ispisujemo istoriju elektronske trgovine

Učešće potrošnje domaćih platnih kartica na internetu se vidno povećava od 2018. godine. A prognoze koje smo imali za 2019. godinu, odnosno predviđanja za 2020. su se ispunila.

Sada, po prvi put, vrednost porudžbina plaćenih karticama u domaćoj valuti prelazi vrednost porudžbina plaćenih karticama u ostalim valutama zbirno. (Slika 7.)

(Slika 7.) Izvor: Narodna banka Srbije

Sa druge strane, treba imati u vidu da je broj porudžbina putem interneta, plaćenih u valuti dinar, bio veći od broja porudžbina u svim ostalim valutama zbirno u 2019. godini. Ali samo broj porudžbina, ne i vrednost istih.

U 2019. godini ostvareno oko 5,2 miliona transakcija kupovine roba i usluga karticama u inostranstvu. Od toga je je oko 2,9 miliona transakcija kupovine robe i usluga karticama u stranim internet prodavnicama u kojima je prodaja izvršena u valuti evro, 2,1 milion transakcija u stranim internet prodavnicama u kojima je prodaja izvršena u valuti dolar, odnosno 137.000 transakcija u ostalim stranim valutama. Pored toga ostvareno je i 6,9 miliona transakcija unutar Srbije.

Drugim rečima, iako je broj porudžbina u valuti dinar bila veća od broja porudžbina u ostalim valutama, njegova vrednost je bila manja u 2019. godini (Slika 8.).

(Slika 8.) Izvor: Narodna banka Srbije

U 2020. godini ostvareno je oko 6 miliona transakcija kupovine roba i usluga karticama u inostranstvu. Od toga je oko 3,2 miliona transakcija kupovine robe i usluga karticama u stranim internet prodavnicama u kojima je prodaja izvršena u valuti evro, 2,6 milion transakcija u stranim internet prodavnicama u kojima je prodaja izvršena u valuti dolar, kao i skoro 162.000 transakcija u ostalim stranim valutama. Pored toga, ostvareno je i 14,1 miliona transakcija unutar Srbije.

 

Rast broja internet trgovina u Srbiji

Tokom 2018. godine, 42,3% preduzeća u Republici Srbiji naručivalo je proizvode/usluge putem interneta, što čini povećanje od svega 0,4% u odnosu na 2017. godinu, a 0,9% u odnosu na 2016. godinu.

Rezultati istraživanja pokazuju da je samo 27,5% preduzeća tokom 2018. primalo porudžbine (izuzev porudžbina putem email-a) putem interneta. (Slika 9.)

(Slika 9.) Izvor: Republički zavod za statistiku

Na pitanje o učešću dela ukupnog prometa, koji je realizovan na osnovu porudžbina primljenih putem interneta, preduzeća su dala sledeće odgovore:

• „Manje od 24%“ (63,8% preduzeća)
• „Više od 24%, a manje od 50%“ (13,1% preduzeća)
• „Više od 50%, a manje od 75%“ (9,4 % preduzeća)
• „75 % i više“ (13,7% preduzeća).

 

Šta se kupuje putem interneta

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su čak 63% kupljenih proizvoda putem interneta u 2019. bili sportski proizvodi i odeća, zatim, dobra za domaćinstvo, nameštaj i igračke 37,9% i smeštaj za odmor 25,3%.

Putem interneta, građani su kupovali i elektronsku opremu, ulaznice za kulturne događaje, knjige/magazini/novine, telekomunikacione usluge, farmaceutske proizvode, igrice, filmove, muziku, hardver, a najmanje hranu i prehrambene proizvode, samo 6,3%. (Slika 10.)

(Slika 10.) Izvor: Republički zavod za statistiku

Najveći broj korisnika putem interneta kupuje/naručuje odeću i sportske proizvode (63,0%) i dobra za domaćinstvo (37,9%).

Preko 1.820.000 lica je u 2019. godini kupovalo robu i/ ili usluge preko Interneta u Srbiji.

 

Ko i koliko često kupuje putem interneta

Kada je reč o vremenskom okviru u kome su korisnici interneta kupovali/poručivali robu i/ili usluge putem interneta, 34,2% korisnika obavilo je kupovinu/poručivanje u poslednja tri meseca, 9,7% pre više od tri meseca, a 13,1% pre više od godinu dana.

43% korisnika interneta nikada nije kupovalo/poručivalo robu ili usluge putem interneta. (Slika 11.)

(Slika 11.) Izvor: Republički zavod za statistiku

 

Ankete 1.000 preduzeća

Prema nalazima Ankete 1.000 preduzeća, koju je krajem prošle godine objavio USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, prošla godina donela je E-commerce revoluciju i veliku promenu percepcije važnosti internet prodavnica.

Apsolutna većina, čak 82% ispitanika, ocenjuje web shop jednako važnim ili čak važnijim od tradicionalnog modela prodaje.

Takođe, oni koji su najviše pogođeni krizom (pad prihoda preko 70%) vide najveći značaj e-trgovine, kako na globalnom nivou (92%), tako i u Srbiji (80%).

Dok se talas elektronske trgovine ne prelije na celu privredu, za sada veličina firme igra glavnu ulogu. Petina srednjih i velikih firmi već je deo elektronske trgovine (Izvor: Anketa 1.000 preduzeća, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj). (Slika 12.)

(Slika 12.) Izvor: Anketa 1.000 preduzeća
USAID Projekat saradnje za ekonomski razvoj

Nacionalna strategija Republike Srbije za mala plaćanja 2019 – 2024

Prema podacima Narodne banke Srbije, iznetim u Nacionalnoj strategiji Republike Srbije za mala plaćanja 2019 – 2024, navedeno je da korišćenje platnih kartica (kreditnih i debitnih) na fizičkim prodajnim mestima (POS) i u elektronskoj trgovini raste iz godine u godinu.

Kupovina karticama na fizičkim prodajnim mestima raste po prosečnoj godišnjoj stopi od oko 18%, a plaćanje karticama za kupovinu putem interneta po godišnjoj stopi od oko 55%.

Jasno je da plaćanje putem interneta mnogo brže raste od plaćanja na fizičkim prodajnim mestima, iako kupovina putem interneta čini samo 1% svih kartičnih plaćanja u Srbiji. Što će se, kako sada stvari stoje, ubrzo promeniti.

 

Edukacija će održati trend rasta

Aktivno ulaganje u edukaciju, kako svojih kupaca, tako i zaposlenih se isplati. Svaka novina, koja je implementirana za kupce, treba da bude propraćena edukativnim tekstovima i detaljnim uputstvima za korišćenje, sa ciljem da se kupac upozna sa svim novinama. Samo kontinuiranom edukacijom možemo održati i nastaviti ovaj trend.

E-Commerce Asocijacija Srbije je prošle godine, uz podršku USAID-a i kompanije Mastercard, pokrenula E-Commerce Akademiju.

Do ovog trenutka, preko 50 kompanija je uključeno u redovnu edukaciju E-Commerce Akademije sa više od 200 polaznika. Pridruži se i ti, uskoro krećemo ponovo!

E-Commerce Asocijacija Srbije će nastojati da i u budućnosti konstantno unapređuje sadržaj i kvalitet svojih predavanja kroz nove lekcije i predavače.

Dan internet domena Srbije #DIDS2021

Svedoci smo astronomskog rasta internet trgovine u Srbiji od početka pandemije. Nisu se samo biznisi digitalno transformisali, već i navike i želje kupaca, koji su postali otvoreniji ka kupovini putem digitalnih kanala.

Pitanje koje se danas postavlja je kako se prilagoditi i kako napredovati i tražiti nove prilike, kojih do juče nije bilo.

O trendovima u proteklih 365 dana, ali i konkretnim brojkama, u predavanju ”E-commerce u Srbiji: Nova normalnost” govorimo na konferenciji Dan internet domena Srbije u organizaciji RNIDS-a.

 

Zaključak autora

Iako ove brojke ohrabruju, treba biti oprezan.

Ono što je pre marta prošle godine bilo nezamislivo jeste da Internet „preko noći“ postane jedan od primarnih kanala komunikacije, informisanja, kao i kupovine i prodaje kod nas.

Činjenica je da je pandemija direktno uticala na ekspanziju Internet trgovine u Srbiji. Sada je na nama da napravimo detaljnu analizu, izvučemo pouke iz pandemije i kreiramo još kvalitetnije korisničko iskustvo za sve naše kupce, sa ciljem da se svi novoregistrovani kupci zadrže i postanu redovni, a da Internet trgovina i dalje raste.

 

Autor:
Ivan Tanasković
Član Upravnog odbora E-Commerce Asocijacije Srbije

 

Izvori

• Narodna banka Srbije, Statistika platnog sistema

• Narodna banka Srbije, NACIONALNA STRATEGIJA REPUBLIKE SRBIJE ZA MALA PLAĆANJA 2019–2024.

• Republički zavod za statistiku (2019.), UPOTREBA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U REPUBLICI SRBIJI

• U analizi su korišćene vrednosti srednjeg kursa NBS na kraju kalendarskih godina

• USAID Projekat saradnje za ekonomski razvoj, “Anketa 1.000 preduzeća”

• E-Commerce Magazin www.e-commerce.co.rs