Činjenica da je poslednjih 20 godina obeleženo ekspanzijom digitalnih tržišta je nesumnjivo doprinela „ustoličenju“ vodećih kompanija na dominantnim položajima širom planete i nametnula pitanja efikasnog sprovođenja propisa o zaštiti konkurencije i očigledne potrebe za obuhvatnijom i kvalitetnijom regulacijom samih tržišta.

Pozitivni propisi Evropske unije se nisu pokazali kao efikasni instrumenti za kompleksneeCommerce Asocijacija Srbije izazove modernog doba i Evropska komisija (Komisija), kao izvršni organ EU, je morala preduzeti određene radikalne korake u smeru predloga, kako kreacije novih, tako i modernizacije postojećih propisa u cilju stvaranja adekvatnih odgovora užurbanoj evoluciji digitalnog sveta. Zakon o digitalnim tržištima, odnosno Uredba EU 2022/1925 o konkurentnim i poštenim tržištima u digitalnom sektoru i o izmenama i dopunama Direktiva EU 2019/1937 i EU 2020/1828) (DMA-Digital Markets Act) predstavlja otelotvorenje svih napora Komisije u ovoj sferi i nakon nepune tri godine razmatranja, DMA će stupini na snagu 01.11.2022. godine, s tim što će početi sa primenom tek od 02.05.2023. godine. Ovaj šestomesečni, tzv. tranzicioni period bi trebalo da omogući usklađivanje poslovanja svih vodećih kompanija sa odredbama DMA i tokom istog, Komisija neće vršiti bilo kakve radnje iz reda ovlašćenja sadržanih u odredbama DMA.

Pre upuštanja u detaljniju analizu najznačajnijih odredaba DMA, bitno je napomenuti da je ratio legis dat u samom uvodu predloga Komisije gde se, između ostalog, navodi da digitalne usluge uopšte, a posebno onlajn platforme igraju sve važniju ulogu u ekonomiji, pružajući nove poslovne mogućnosti u EU i olakšavajući prekograničnu trgovinu. Upravo karakteristike digitalnih usluga poput skoro nultih marginalnih troškova za dodavanje poslovnih ili krajnjih korisnika, jakih mrežnih efekata, mogućnosti povezivanja velikog broja poslovnih korisnika sa mnogim krajnjim korisnicima, značajnog stepena zavisnosti među korisnicima, efekata zaključavanja i sl. u kombinaciji sa nepoštenim ponašanjem pružalaca usluga mogu dovesti do značajnog podrivanja i osporavanja osnovnih usluga određene platforme kao i do ugrožavanja  pravičnosti komercijalnog odnosa između pružalaca takvih usluga i njihovih poslovnih korisnika i krajnjih korisnika, brzog i dalekosežnog smanjenja izbora poslovnih korisnika i krajnjih korisnika u praksi, te konačno, pružaoca tih usluga može dovesti u privilegovanu poziciju tzv. Gatekeeper-a. Dakle, DMA teži da spreči vodeće svetske kompanije u svetu IT industrije da zloupotrebljavaju svoj dominantni položaj kroz nametanje obaveznih ponašanja koje će garantovati uspostavljanje otvorenog tržišta.

 Neke od najčešćih osnovnih usluga platforme (,,core platform service’’) koje Gatekeeperi pružaju su usluge onlajn posredovanja (npr. Apple-ov Play Store ili Google Play), usluge onlajn oglašavanja (Google reklame), usluge društvenih mreža (Facebook), tzv. onlajn pijace, usluge „Cloud“ računarstva, usluge onlajn pretrage (Google Search), usluge platformi za deljenje video snimaka (npr. YouTube, Daily Motion), komunikacione usluge (npr. Whatsapp), operativni sistemi (npr. Android, Windows, iOS), usluge internet pretraživača (npr. Google Chrome, Opera, Internet Explorer) i slično.

 Šta je Gatekeeper?

Da bi se određeni entitet uopšte mogao smatrati Gatekeepr-om u smislu odredbi DMA, mora ispuniti određene uslove i to da:

• ima značajan uticaj na unutrašnje tržište;
• je pružalac osnovne usluge platforme koja je važna da bi poslovni korisnici došli do krajnjih korisnika usluge;
• uživa ili se u budućnosti može očekivati da će uživati „ukorenjenu i trajnu poziciju“ na tržištu.

Ozbiljnost namere Komisije da na što adekvatniji način uredi digitalno tržište ogleda se i u postavljanju dodatnih, kvantitativnih pragova kako bi se olakšala identifikacija određenog entiteta kao Gatekeeper-a.

Pretpostavka značajnog uticaja na unutrašnje tržište postoji ukoliko entitet ostvaruje godišnji promet u EU od najmanje 7,5 milijardi evra u svakoj od poslednje tri finansijske godine ili ukoliko je njegova globalna tržišna vrednost najmanje 75 milijardi evra u poslednjoj finansijskoj godini, i pruža iste osnovne usluge platforme u najmanje tri države.

Dalje, smatra se da entitet obezbeđuje osnovne usluge platforme važne za prolaz poslovnih korisnika do krajnjih korisnika, ako osnovna usluga platforme ima najmanje 45 miliona aktivnih krajnjih korisnika mesečno osnovanih ili lociranih u EU i najmanje 10.000 aktivnih poslovnih korisnika godišnje na teritoriji EU.

Konačno, smatra se da entitet uživa ili će uživati učvršćenu i trajnu poziciju u svom poslovanju ako njegove osnovne usluge platforme dostignu gore navedene uslove u poslednje tri finansijske godine.

U slučaju ispunjenja gore navedenih uslova i pragova, Gatekeeper je dužan da o tome bez odlaganja obavesti Komisiju, odnosno najkasnije u roku od dva meseca od dana kada su pragovi dostignuti. Takvom entitetu, osim ako ne dokaže suprotno, Komisija dodeljuje status Gatekeeper-a a koji će se procenjivati na svake tri godine.

Obaveze Gatekeeper-a i ovlašćenja Komisije

DMA propisuje čitav niz obaveza za Gatekeepr-e koje se mogu podeliti u dve velike grupe:

1. obaveze i zabrane koje se moraju poštovati bez izuzetka (sadržane u članu 5. DMA), od kojih su, pored ostalih, najvažnije sledeće:

• zabrana kombinovanja ličnih podataka iz usluga sa podacima prikupljenim preko drugih servisa istog Gatekeeper-a ili treće strane;
• zabrana sprečavanja poslovnih korisnika da ponude iste proizvode ili usluge krajnjim korisnicima putem online posredničkih usluga trećih strana po cenama i uslovima koji se razlikuju od onih koje nudi Gatekeeper;
• zabrana neposrednog ili posrednog sprečavanja krajnjih korisnika u iniciranju bilo kakvih postupaka zaštite pred relevantnim organima; i
• zabrana postavljanja zahteva krajnjim ili poslovnim korisnicima da se pretplate ili registruju na bilo koju drugu uslugu kao uslov za pristupanje, registraciju ili korišćenje za bilo koju od usluga iz asortimana Gatekeeper-a.

2. obaveze koje su podložne daljem preciziranju od strane Komisije (propisane članom 6. DMA), među kojima su, takođe, između ostalog:

• obaveza uzdržavanja od korišćenja bilo kojih podataka koji nisu javno dostupni a koji su generisani aktivnostima poslovnih korisnika;
• obaveza dozvoljavanja krajnjim korisnicima da deinstaliraju sve unapred instalirane softverske aplikacije na svojoj osnovnoj usluzi bez prejudiciranja mogućnosti da Gatekeeper ograniči takvo deinstaliranje u vezi sa softverskim aplikacijama koje su neophodne za funkcionisanje operativnog sistema;
• obaveza obezbeđenja pristupa alatima za merenje učinka Gatekeeper-a i informacijama koje su potrebne oglašivačima i izdavačima da izvrše sopstvenu i nezavisnu verifikaciju inventara oglasa oglašivačima i izdavačima, na njihov zahtev i besplatno i sl.

Osim statusa primarnog kontrolora sprovođenja odredbi DMA, Komisija će na raspolaganju imati i široka ovlašćenja u pogledu sankcionisanja „nepoštenog postupanja“ Gatekeeper-a. Ukoliko se entitet sa statusom Gatekeeper-a ne pridržava obaveza propisanih u DMA, Komisija je ovlašćena da izrekne novčane kazne u visini do 10% ukupnog prometa Gatekeeper-a ostvarenog u prethodnoj finansijskoj godini. Bez obzira na izrečene novčane kazne, Komisija može izreći novu kaznu u visini do 20% ukupnog svetskog prometa ako Gatekeeper više puta prekrši istu DMA obavezu.

Uz navedeno, ukoliko Gatekeeper nastavi da sistematično krši odredbe DMA, Komisija mu može zabraniti vršenje spajanja sa drugim entitetima u određenom vremenskom periodu. Naravno, Komisija raspolaže i nizom drugih ovlašćenja u cilju obezbeđenja poštovanja odredaba DMA kao što su zahtevi za pružanjem informacija, studije tržišta, inspekcijski nadzor i slično.

Kritike i očekivanja

 Uprkos rastućem broju kritika upućenih na račun ovog propisa koje za glavni argument imaju „kažnjavanje najuspešnijih svetskih kompanija zbog njihovog uspeha“, DMA nesumnjivo predstavlja prilično ambiciozan i revolucionaran poduhvat osmišljen s ciljem unapređenja zaštite konkurencije, uspostavljanja „poštenijeg“ tržišta i poboljšanja položaja potrošača kao krajnjih korisnika usluga i može se smatrati dugo očekivanim i preko potrebnim „korakom unapred“ kada se radi o modernizaciji evropskog zakonodavstva u sferi digitalnog poslovanja.

Naravno, u mesecima i godinama koje dolaze Gatekeeper-i, manje kompanije koje žele da se uključe u trku i krajnji korisnici usluga će osetiti sve praktične posledice primene odredaba DMA, te biti u mogućnosti da daju svoj sud o tome da li DMA predstavlja samo još jednu u nizu pravničkih utopija EU ili potpuni „game changer“ u svetu regulative digitalnog poslovanja.

Autori: JPM Jankovic Popovic Mitic Partner Aleksandar Popovic, Senior Associate Milos Maksimovic, Senior Associate Milovan Bogdanovic

For English version:

Digital Markets Act – an opportunity or a new challenge | JPM – The Leading Law Firm in Serbia