Evropska komisija objavila je 8. juna 2026. godine zvanično uputstvo i pravni okvir za uvođenje privremene carine na pošiljke male vrednosti uvezene iz zemalja van Evropske unije. Reč je o promeni koja direktno pogađa sve trgovce koji svoju robu plasiraju na tržište EU, uključujući i deo srpskih e-trgovaca koji posluju sa kupcima unutar Unije.

Šta se konkretno menja

Od 1. jula 2026. godine EU ukida dosadašnje bescarinsko oslobođenje (tzv. de minimis pravilo) za pošiljke vrednosti do 150 evra i umesto njega uvodi privremenu carinu od 3 evra po artiklu. Mera se primenjuje na daljinsku prodaju uvezene robe, odnosno na onlajn kupovine od dobavljača izvan EU. Privremena carina ostaje na snazi do 1. jula 2028. godine, nakon čega stupaju na snagu redovne carinske stope, zavisno od vrste robe.

Važno je naglasiti da se carina obračunava po artiklu, a ne po pošiljci, i to na osnovu tarifne klasifikacije, ne količine. Praktično to znači: pošiljka sa pet identičnih majica tretira se kao jedan artikal i podleže carini od 3 evra, dok pošiljka koja sadrži majicu i sat sadrži dva različita artikla i podleže carini od 6 evra.

Ko snosi obavezu plaćanja

Obavezu plaćanja carine snosi deklarant robe, odnosno prodavac ili uvoznik — nosilac IOSS broja, korisnik posebnih aranžmana ili njihov posredni zastupnik. Komisija izričito naglašava da carina od 3 evra nije porez na potrošače, već mera usmerena na poslovne subjekte. Samo u izuzetnim slučajevima obavezu može snositi sam potrošač, i to u onim državama članicama koje građanima nude besplatan veb-sistem za podnošenje deklaracija.

Na koga ovo zaista utiče

Budući da se ova mera često pogrešno tumači, važno je razdvojiti dva ugla koja se najčešće mešaju.

Kupci iz Srbije — na njih ova mera ne utiče direktno

Carina EU od 3 evra geografski je vezana za uvoz robe u Evropsku uniju iz trećih zemalja. Kada građanin Srbije naručuje robu sa platformi poput AliExpress-a, Temu-a ili Shein-a, ta pošiljka ulazi u Srbiju, a ne u EU — pa na nju ne važi nova evropska carina, već postojeća srpska carinska pravila.

Za srpske kupce, dakle, ostaje na snazi domaći režim. Drugim rečima, srpski potrošač neće osetiti evropsku carinu od 3 evra po artiklu pri svojim porudžbinama. Eventualne buduće promene u troškovima kupovine zavisiće od odluka domaćih organa, ne od ove mere EU.

Prodavci iz Srbije koji prodaju u EU — na njih mera utiče direktno

Srpski e-trgovci i izvoznici koji robu šalju kupcima unutar Unije spadaju u grupu na koju se mera odnosi u punom obimu. Za njih nova pravila znače nekoliko konkretnih obaveza i razmatranja:

Pre svega, neophodno je preispitati cenovnu politiku i način obračuna troškova isporuke, jer carina od 3 evra po artiklu utiče na ukupnu cenu koju snosi krajnji kupac ili sam trgovac. Kod robe niže vrednosti, fiksna carina od 3 evra može činiti značajan procenat ukupne cene proizvoda, što direktno utiče na konkurentnost ponude.

Drugo, kao deklaranti robe, srpski prodavci (ili njihovi posredni zastupnici u EU) snose obavezu plaćanja carine, te je važno uskladiti carinsku dokumentaciju i tarifnu klasifikaciju robe sa novim zahtevima.

Treće, posebnu pažnju treba obratiti na identifikatore proizvoda (PID), koji od 1. novembra 2026. godine postaju obavezni radi unapređenja sledljivosti i bezbednosnih provera. PID se mogu prijavljivati na dobrovoljnoj osnovi već od 1. jula 2026, što trgovcima daje prelazni period za prilagođavanje sistema.

Trgovci koji žele da ublaže efekat carine mogu razmotriti i logističke modele — na primer, korišćenje skladišta unutar EU, čime roba dobija status „unijske robe”, ili podsticanje kupaca na veće porudžbine kako bi se fiksni trošak carine rasporedio na više artikala.

Širi kontekst

Mera je deo Carinske reforme EU, šireg napora za modernizaciju carinskih procedura i obezbeđivanje pravičnih uslova poslovanja u elektronskoj trgovini. Prema podacima Komisije, samo u 2025. godini gotovo 5,9 milijardi artikala male vrednosti direktno je poslato potrošačima u EU iz trećih zemalja bez plaćanja carine. Ciljane inspekcije sprovedene tokom 2025. pokazale su da je više od 60 odsto proverenih proizvoda bilo neusklađeno sa standardima EU, zbog nedostajućih oznaka, zabranjenih sastojaka ili odsustva bezbednosne dokumentacije.

Ecommerce asocijacija Srbije nastaviće da prati implementaciju ovih pravila i blagovremeno informiše članove o svim relevantnim detaljima. Kompletna uputstva dostupna su na zvaničnom portalu Carinske reforme EU.

Izvor:
Europen Commision – Taxation and Customs Union